| Plovidba na "lepom plavom" Dunavu |
 Proces predstavlja zajedničku inicijativu Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav - ICDPR, Dunavske i Savske komisije, koji bi trebalo da se realizuje u toku 2007. godine. Plan je da se izradi dokument sa uputstvima i kriterijumima za budući razvoj plovidbe na slivu Dunava u duhu očuvanja životne sredine. Proces saradnje na Dunavu je započet 2001. godine kao austrijsko-rumunska inicijativa, a 2002. godine su mu se pridružili Evropska komisija i Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, posle čega je okupio trinaest podunavskih, i zemalja čija teritorija gravitira ka Dunavu - Austrija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka, Slovačka, Nemačka, Mađarska, Moldavija, Rumunija, Ukrajina, Slovenija i Srbija. Reč je o političko-ekonomskom forumu koji funkcioniše kroz održavanje ministarskih konferencija jednom u dve godine i poslovnih konferencija koje se održavaju u međuvremenu. ISTRAŽIVANJA NA DUNAVU Flotom brodova iz Regenzburga u Nemačkoj, u Beograd je početkom septembra ove godine doplovio međunarodni ekspertski istraživački tim koji ispituje kvalitet vode u Dunavu i njegovim pritokama. Krajnja destinacija bila je u Rumuniji. Duž celog toka Dunava, ploveći kroz deset država, uzorkovanje je izvršeno na 124 lokacije. Analizom su bili obuhvaćeni voda, sedimenti, suspendovani nanos, biološki parametri i školjke. Istraživanje Dunava (The Joint Danube Survey 2 - JDS2) je najveća rečna ekspedicija u 2007. godini u svetu. Glavni cilj je da se prikupe uporedive i pouzdane informacije o kvalitetu vode i zagađenju na celom toku reke Dunav i njegovih pritoka - Drave, Tise, Save, Velike Morave, Argesa, Olta i Pruta. Realizaciju JDS2 je koordinirao ICPDR u saradnji sa podunavskim zemljama. Preliminarne analize su pokazale da su nivoi koncentracije nutrijenata na celom toku Dunava veći nego što su oni dobijeni tokom prvog zajedničkog istraživanja reke Dunav 2001. godine, dok su koncentracije fosfora niže. Ipak, na osnovu do sada dobijenih rezultata, nivoi nutrijenata i fosfora su u dozvoljenim granicama. Situacija na pritokama je malo kritičnija, pre svega u nizvodnom delu Dunava, čemu doprinosi i priliv otpadnih voda iz većih gradova. Konačni rezultati će biti poznati nakon detaljnih analiza u laboratorijama, kako je predviđeno za oko šest meseci, posle čega će podunavske zemlje odlučiti o daljim aktivnostima. Zagađenje voda je glavni problem u slivu Dunava, a očekuje se da će vlade podunavskih zemalja doneti odluku o merama za smanjenje zagađenja Dunava i poboljšanja stanja životne sredine. Istraživanje Dunava će pomoći i da se ispune obaveze iz Konvencije o zaštiti reke Dunav, koju su podunavske zemlje potpisale 1994. godine, kao i obaveze iz Okvirne direktive o vodama Evropske unije. Sakupljene informacije će takođe osigurati Međunarodnoj komisiji za zaštitu reke Dunav i svim podunavskim zemljama formiranje, odnosno kompletiranje jedne od najnaprednijih baza podataka o nekoj reci u svetu. Dunavska komisija je prošle godine proslavila 150 godina od osnivanja kada je potpisan prvi međunarodni ugovorni sporazum o regulisanju plovidbe na Dunavu, ali je utemeljena tek posle Drugog svetskog rata, usvajanjem Konvencije o režimu plovidbe Dunavom, koja je potpisana 18. avgusta 1948. u Beogradu. Članice Komisije su Nemačka, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Moldavija, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovačka i Ukrajina, dok status posmatrača imaju Crna Gora, BiH, Češka, Francuska i Turska. Dunav nije samo reka. To je autentičan svet uzbudljivih prirodnih lepota, čuvar tragova najstarijih civilizacija, svedok zastrašujućih sukoba mnogih carstava za prevlast nad Evropom. Dunav spaja više od 80 miliona ljudi, koji govore desetak i više jezika, pripadaju različitim religijama, neguju svoju kulturu, običaje, mitove i legende. Srbija treba da iskoristi sve potencijale Dunava i njegovih pritoka, u cilju povezivanja naše zemlje sa drugim zemljama putem rečne mreže, jer ne zaboravimo da Dunav povezuje najrazvijenije delove Evrope sa manje razvijenim delovima, a to su politički i razvojni problemi sa kojima će Evropa morati da se suoči. Dužina toka Dunava kroz Srbiju: 588 km Plovnost: celim tokom Površina sliva: 102.350 km2 Najveća širina: 2.000 m (na Đerdapskom jezeru) Najmanja širina: 147 m Prosečna dubina: 3 do 17 m Najveća dubina: 90 m (najveća rečna dubina u Evropi) Glavne pritoke: Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok Brane: 2 Nacionalni parkovi: 2 SAVA, TIHO TEČE... Izradu projekta "Regionalni projekat upravljanja rekom Savom" za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Srbiju, Evropska komisija je poverila konzorcijumu u sastavu SAFEŽ (Francuska-Belgija), UNESKO-IHE i Građevinski fakultet u Beogradu. Korisnici su Direkcija za vode Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije i odgovarajući u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. U izradi Izveštaja učestvuju nacionalni stručnjaci, dok je rukovodeći tim Projekta sastavljen od eksperata iz zemalja korisnica. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Slobodan Milosavljević i direktor Republičke direkcije za vode, Nikola Marjanović učestvovali su u radu prvog sastanka zemalja potpisnica Okvirnog sporazuma za sliv reke Save, koji je organizovala Međunarodna komisija za sliv Save, u junu ove godine u Zagrebu. Cilj je uspostavljanje međunarodnog režima plovidbe Savom i održivo upravljanje vodama, kao i preduzimanje mera za smanjenje ili ograničavanje opasnosti od poplava, leda, suša i ispuštanja opasnih materija u vodotokove. Srbija ima interes da učestvuje u aktivnostima ove komisije kada je reč o zaštiti kvaliteta voda i odbrane od poplava. Dugoročna korist koja će proisteći iz rada Savske komisije i primene Okvirnog sporazuma o slivu reke Save, kao i činjenice da je reka Sava deo Dunavskog sliva, biće uspostavljanje međunarodnog pravnog režima, primenom instrumenata međunarodnog vodnog prava, međunarodnog prava o plovidbi, međunarodnog prava o zaštiti životne sredine, kao i propisa EU koji se primenjuju na vodne resurse reke Dunav, a na odgovarajući način će se primeniti i na područje sliva reke Save. PROJEKAT BIOLOŠKE RAZNOVRSNOSTI Projekat „Zaštita biološke raznolikosti poplavnih područja reke Save“ okuplja sve zemlje kroz koje protiče Sava, a cilj je zaštita i upravljanje tim predelom, izrada ekološke mreže, sa naglaskom na vrste i stanišne tipove, kao i na zaštićena područja u zemljama kroz koje protiče Sava. Cilj ovog projekta je i podizanje nivoa svesti o ulozi poplavnih područja Save u zaštiti biološke raznolikosti na evropskom nivou, i njihove bitne uloge u regulisanju poplava. Sava je područje sa još uvek netaknutim poplavnim područjima, a takva područja su od izuzetne važnosti jer povećavaju biološku raznovrsnost i sprečavaju poplave. Uz njen tok razvijen je najveći kompleks aluvijalnih poplavnih nizija i nizijskih šuma u slivu Dunava. Sava je druga po veličini pritoka Dunava. Izvire u Sloveniji, a uliva se u Dunav, u Srbiji.. Dužina ove reke je 945 kilometara, protiče kroz Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Srbiju. Naučnici smatraju da je reka Sava „dragulj“ evropske prirode i zato je izabrana za središnju regiju Sveevropske strategije o biološkoj i prirodnoj raznovrsnosti (PEBLDS). Namera projekta je i da doprinese institucionalnom jačanju zemalja kroz koje protiče Sava, kako bi bile pripremljene za implementaciju Direktive o staništima i Direktive o pticama, kao i za druge međunarodne konvencije o zaštiti i održivom korišćenju biološke raznovrsnosti. Projekat će identifikovati preduzeća i lica koji ugrožavaju biološku raznovrsnost poplavnih područja i odrediti trenutno stanje očuvanosti postojećih vrsta registrovanih u „Natura 2000“ i stanišnih tipova duž reke Save. Takođe, treba da osposobi ustanove i naučne institucije za rukovanje, upravljanje i izmenu podataka o ekološkoj mreži. Osim podrške javnosti, za dalje aktivnosti projekta, neophodna je i politička usaglašenost i potpora u zaštiti i upravljanju prekogranične ekološke mreže duž reke Save, ali i pojačana saradnja između sektora zaštite životne sredine i rečnog upravljanja u svakoj od zemalja. Jelena Šikuljak |
| < Prethodno | Sledeće> |
|---|