| Održiva proizvodnja i potrošnja |
 Jedan od osnovnih aktuelnih ekoloških problema donosi sadašnji odnos proizvodnje i potrošnje koji se može smatrati zastarelim i štetnim po dalju održivost sistema uopšte. Istovremeno, održivi odnos proizvodnje i potrošnje može se slobodno označiti kao srž ostvarenja ideje održivog razvoja. Analizom dosadašnjeg razvoja u ovoj oblasti vidljive su velike promene koju su se dogodile u odnosu proizvodnje i potrošnje, od vladajućeg položaja proizvodnje do neophodnosti osluškivanja potrošačkih potreba u planiranju dalje proizvodnje. Ovaj način potrošnje doveo je do toga da se skoro polovina ekoloških problema bazira na ponašanjima i navikama potrošača. Promenila su se i neka ključna shvatanja brzog ekonomskog razvoja. Dok se ranije baš ovakav razvoj smatrao za najpoželjnijim danas on pokazuje obično loše stanje životne sredine. Tako se kao jedan od ključnih izazova smatra mogućnost smanjenja ili prekida uticaja privrednog razvoja na životnu sredinu. Osnovni zadatak u ovom smislu jeste restruktuiranje privrede kako bi se premostio jaz do održivih privrednih struktura uz istovremenu održivu strukturu potrošnje. U ovom razvojnom pravcu naglasak se stavlja na promenama načina ponašanja potrošača i njihovim navikama. Ova tema zapravo doživljava aktuelizaciju čitavog društva, od vaspitno-obrazovnih ustanova do organizacija civilnog društva i njihovo aktivno uključenje u procesu menjanja neisplatljivih i neodrživih sistema vrednosti. Da bi se navike i ponašanja potrošača promenile u smeru održivosti neophodno je uključiti širok spektar aktivnost koji će informisati potrošače i pokazati im koliko je niska cena određenih proizvoda zapravo skupa sa ekološke strane gledišta. Kreiranje razvoja proizvodnje je do sada išla isključivo u pravcu razvoja tehničkih aspekata. Kako se pokazalo u praksi, pre svega razvijenih zemlja, naglasak ka unapređenju tehnologije i povećanju efikasnosti ne zadovljavaju potrebe naše stvarnost tj. ne mogu da idu u pravcu održivosti. Povećana potrošnja uzrokovana niskim cenama zapravo potire razvoj tehnologije i obezvređuje mogućnosti kvalitetnog skoka u proizvodno-potrošačkim odnosima. Ono što je realna opasnost ukoliko se ne vodi računa o svim aspektima održivosti proizvodnje jeste tzv. bumerang efekat. U slučaju kada bi se nastavila proivodnja koja ima za cilj isključivo efikasnost, došlo bi do njegovog obezvređenja bumerang efektom. Da bi se ostvarila ideja održive proizvodnje i potrošnje neophodna je kako individualna tako i zajednička akcija koja će biti podržana od strane nacionalne politike a sa druge strane delovanja u skadu sa njom, proširujući je istovremeno na regionalnu saradnju. Potrebe i opseg delovanja koncepta održivosti je raznolika ali ne i utopijska. Tako kao primer, smanjenje stvaranja prekomernog otpada (tokom proizvodnje i potrošnje), unapređivanjem metoda reciklaže, uticajem na sortiranje otpada u domaćinstvima (što kod nas još uvek nije dovoljno aktuelno) su samo neke od mogućnosti da se utiče na željeni način ka održivosti a da ne nosi pritom sa sobom utopijski žig da u stvarnosti tako nešto nije izvodljivo. Jedan od zanimljivih rezona održive proizvodnje i potrošnje jeste i smanjenje i traženje alternativnih solucija u mobilnosti ljudi - prelazak na sredstva koja troše manje energije a pritom su javna, imaju za cilj da smanje postotak broja automobila po glavi stanovnika. Nije nemoguće zamisliti da se umesto neverovatnih saobraćajnih zagušenja u velikim gradovima usled prekomernog broja vozila praćenim nepotrebim zagađenjima pojavi slika organizovanog javnog prevoza koji omogućuje mobilnost ljudi ne ostavljajući iza sebe nedozvoljene granice zagađenja životne sredine. Takođe nije nemoguće zamisliti da se ponašanja i navike potrošača usmere u pravu koje će doneti revolucionarne odnose u sistemima, slične kao što je industrijalizacija donela svojom pojavom, i gde će sistem moći da se transformiše od hiperpotrošačkog ka postpotrošačkom uređenju. Goran Lončar |
| < Prethodno |
|---|