| Kao što već rekosmo… KLIMA JE KLIMAVA |
 “Raduje me što je Republika Srbija inicirala proces konsultacija unutar zemalja jugoistočne Evrope i u okviru UNECE usmeren na poboljšanje regionalne saradnje u oblasti klimatskih promena. Ova aktivnost će se realizovati kroz uspostavljanje virtualnog centra za klimatske promene u Beogradu koji će sarađivati sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama. Srbija ima dugu tradiciju u istraživanju klime. Profesor Milutin Milanković, jedan od najpoznatijih klimatologa svih vremena, živeo je i radio u Beogradu. Milankovićeva teorija o astronomskim uzrocima klimatskih promena je i dalje aktuelna”, izjavio je predsednik Boris Tadić na otvaranju Šeste ministarske konferencije ''Životna sredina za Evropu''. Beogradska inicijativa za jačanje regionalne saradnje u Jugoistočnoj Evropi (JIE) u oblasti klimatskih promena, na Šestoj ministarskoj konferenciji, pokrenula je ideju o osnivanju podregionalnog „virtuelnog“ centra za praćenje klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi i Srbiji zbog sve više dokaza o uticaju klimatskih promena i njihovih posledica i šteta u JIE. U najnovijem Izveštaju Međuvladinog panela za promenu klime iz 2007. godine (IPCC, AR4,2007), region Južne Evrope je svrstan u regione sveta koji su veoma osetljivi na klimatske promene. Dok su zemlje jugoistočne Evrope suočene sa problemima u vezi sa izvršavanjem obaveza prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime i Kjoto protokolu, čije su potpisnice, one istovremeno imaju veliku potrebu za izgradnjom kapaciteta i razvojem povezanu sa zahtevima za stabilizacijom i uključivanje u Evropsku zajednicu. Inicijativa podrazumeva i zajednički rad zemalja JIE na izradi Okvirnog akcionog plana za klimatske promene u skladu sa principima i ciljevima UNFCCC (ovo se posebno odnosi na Istraživanje i sistematsko osmatranje, obrazovanje, obuku, podizanje svesti javnosti i izgradnju kapaciteta), kao i uspostavljanje partnerskih odnosa sa svim važnim institucijama u regionu i u svetu. Predlog se, između ostalog, zasniva i na nedavno usvojenom Petogodišnjem programu rada iz Najrobija. Cilj plana je pomaganje zemljama da unaprede svoje razumevanje i poboljšaju procenu uticaja, ranjivosti i prilagođavanja, uzimajući u obzir sadašnje i buduće klimatske promene. U tom smislu one treba da obezbede neophodne informacije za donošenje odluka o akciji i merama reagovanja na promene klime na zdravoj, naučnoj, tehničkoj i društveno-ekonomskoj osnovi. Ministar zaštite životne sredine Saša Dragin rekao je bi takav centar trebalo da bude uspostavljen u sastavu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji raspolaže potrebnom tehničkom-tehnološkom infrastrukturom neophodnom za rad Centra. Osnovni zadatak Virtuelnog centra biće podizanje kapaciteta vladinih, naučnih i nevladinih organizacija i drugih institucija u zemljama regiona da se na stručan način bave problemom klime, kao i sprovođenje u delo programa i projekta iz akcionog plana. Na podregionalnom nivou vršiće se istraživanja i sprovoditi razvojni projekti, kao i operativne funkcije izdavanja nacionalnih i podregionalnih klimatskih, analitičko-prognostičkih produkata, funkciju edukacije i jačanje kapaciteta. Centar će takođe koordinisati izradu i implementaciju podregionalnih akcionih planova i programa u oblasti klimatskih promena. Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro rekao je da ta organizacija podržava Beogradsku inicijativu, ističući da regionalni centar za praćenje klime treba da radi na razmeni informacija i usavršavanju i obrazovanju kadrova. Prema najnovijim procenama promena klime u regionu jugoistočne Evrope, kome pripada i Srbija, očekuje se dalji porast temperature vazduha i isparavanja, kao i smanjenje broja dana sa snegom i snežnim pokrivačem. Prema tim izvorima, u Srbiji se u narednim periodima može očekivati smanjenje broja dana pod snegom i globalno smanjenje širine snežnog prekrivača, ali i padavina u toplim periodima godine, praćeno smanjenjem vlažnosti zemljišta i raspoloživosti vodnih resursa. Ukazuje se na globalno prosečno zagrevanje prizemne atmosfere koje će na kraju XXI veka u poređenju sa 2000. godinom iznositi između 1,8 i 4,0°C. Takođe se očekuje da će porast srednje godišnje temperature u Evropi biti veći od rasta na globalnom nivou. Do kraja XXI veka porast srednje godišnje temperature iznosiće između 2,2 do 5,1°C. Istraživanja Međudržavnog panela za klimatske promene (IPCC) pokazuju da su ljudske aktivnosti tokom poslednjih pet godina značajno povećale zagrevanje Zemlje. Panel koji radi pri UN, priprema izveštaj za 2. februar naredne godine u kojem će se analizirati klimatske promene i uticaj na vreme, pojavu bolesti, ekološku situaciju i snadbevanje vodom. U poslednjem izveštaju Međudržavnog panela za klimatske promene objavljenom 2001. navodi se da postoje ,,novi jači dokazi” da su izduvni gasovi, nastali uglavnom sagorevanjem fosilnih goriva u elektranama i fabrikama, kao i izduvni gasovi automobila, glavni razlog zagrevanja planete. Izveštaj bi mogao da sadrži još ubedljivije dokaze, što bi, prema brojnim mišljenjima u međunarodnoj javnosti, pojačalo pritisak na SAD koje su najveći zagađivač, a samovoljno su napustile ekološki međudržavni Protokol iz Kjota 2001. godine. Jelena Vujatović |
| < Prethodno | Sledeće> |
|---|