| Jedina konstanta prirode je život |
 Postoje tri osnovna oblika biodiverziteta... 1) Genetski diverzitet ili diverzitet u okviru jedne vrste, podrazumeva raznovrsnost i ukupan broj gena sadržanih u biljnim i životinjskim vrstama i mikroorganizmima 2) Biodiverzitet vrsta, predstavlja ukupan broj (raznovrsnost) živih vrsta na Zemlji 3) Ekosistemski biodiverzitet se odnosi na ukupnu raznovrsnost ekosistema (staništa i životnih zajednica), odnosno biotopa i biocenoza. Čovek kao jedinstveni rod sa jednom jedinom vrstom predstavlja izuzetnu biološku, ekološku i sociološku diverzitetnu pojavu tzv. antropodiverzitet. Značaj biodiverziteta za čoveka je ogroman! Zahvaljujući toj različitosti sve vrste, pa i čovek su opstali uprkos promenama koje su nastajale u toku razvoja civilizacije i nasuprot, često rušilackom, odnosu čoveka prema prirodi. Biodiverzitet je evolutivni odgovor na konstantnu promenljivost uslova sredine. Ništa na kugli Zemaljskoj nije ostajalo kao što je stvoreno, izuzev života u svim njegovim oblicima. Menjali su se sastav, oblik, boja i temperatura Zemlje. Kompletno je promenjen sastav atmosfere. Kontinenti su se razdvajali i spajali, nabirali i pucali. Smenjivala su se topla i ledena doba. Pretpostavka je da se poslednje veliko uništavanje biodiveziteta (izumiranje) dogodilo pre oko 65 miliona godina, tokom krede. Međutim ono je omogućilo procvat ptica i sisara. Svaka od ovih promena bila bi kataklizma za živi svet da ne postoji biodiverzitet. Zahvaljujući biodiverzitetu se odvija proces stvaranja organske materije pri čemu se oslobađa kiseonik i vezuje ugljendioksid tj.utiče na ravnotežu osnovnih elemenata koji sačinjavaju vazduh. Kruženje mineralnih materija se ostvaruje zahvaljujući živim organizmima, takođe i ciklus kruženja vode. Organska materija koju stvore biljne i životinjske vrste su osnova ishrane čovečanstva. Zahvaljujući biodiverzitetu odvija se evolucija živih bića i vrši doprinos stvaranju novih vrsta. I najzad, s obzirom da su živi organizmi obnovljiv resurs, biodiverzitet, pored obnovljivih resursa, predstavlja jedinu zamenu za niz neobnovljivih izvora energije koji će biti iscrpljeni u budućnosti. Biodiverzitet jedne zemlje predstavlja bogatstvo u ekološkom, ekonomskom i društvenom pogledu i ima ogroman značaj za dalji razvoj civilizacije, zaštitu i opstanak čoveka i njegove životne sredine. Srbija je zemlja sa veoma bogatim biodiverzitetom, koji je posledica postojanja najrazličitijih staništa, kao što su rečni tokovi, barska i jezerska staništa, ravnice, peščare, brdska i planinska područja. Sva ova staništa u zajednici sa karakteristikama reljefa, geološke podloge, klime, tipova zemljišta i istorijskog nasleđa uslovili su razvoj izuzetno bogatog biodiverziteta. Na primer, u Srbiji postoji 3662 vrste vaskularnih biljaka, preko 600 vrsta gljiva, 110 vrsta riba, 354 vrsta ptica, 95 vrsta amfibija i reptila, 94 vrste sisara,više stotina vrsta mahovina, lišajeva i algi. Sve ove životne forme su u neraskidivoj međusobnoj vezi i u vezi sa osnovnim uslovima sredine u kojoj žive. Svi oni zajedno čine celinu i svaki od njih ima nezamenljivu i tacno definisanu ulogu u održavanju ravnoteže u biosferi. Ako se bilo koji od ovih činilaca poremeti, on automatski dovodi do poremećaja čitavog sistema. Ovo se najlakše može sagledati kroz lanac ishrane. Ako se, npr. promeni temperatura na nekom staništu usloviće umanjeno delovanje mikroorganizama koji razlažu mrtve organske materije na osnovne mineralne materije. To će dalje usloviti fiziološko slabljenje biljaka usled nedostatka mineralnih materija u zemljištu što dovodi do umanjene produkcije biomase. Umanjena produkcija biljne mase se na isti način odražava na biljojede, a zatim na mesoždere i svaštojede. S obzirom da se na vrhu lanca ishrane nalazi čovek, možemo zaključiti koliki je značaj očuvanja životne sredine, biodiverziteta i biosfere uopšte. Na žalost, odnos čoveka prema prirodi nije u skladu sa njenim osnovnim zakonima. Na to nam ukazuje činjenica da su osnovni faktori koji ugrožavaju životnu sredinu, a samim tim i živi svet: razvoj čoveka i civilizacije, porast ljudske populacije, širenje urbanih sredina, razvoj industrijskih delatnosti, prekomerno i nekontrolisano korišćenje prirodnih resursa. Čovecanstvo je za poslednjih 150 godina mnogo više ugrozilo svoju i životnu sredinu drugih živih bića nego bilo koji drugi faktor u celoj geoloskoj istoriji Zemlje. Posebno zabrinjavaju podaci o topljenju glečera na severnom polu, broju isčezlih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Ove pojave su direktna posledica zagađenja životne sredine od izduvnih gasova, nuklearnog i drugog otpada. U cilju sprečavanja ovakvih pojava neophodno je brzo delovati. Potrebno je Planetom gazdovati po principu održivog razvoja tj. trajnosti. To podrazumeva da naši potomci treba da naslede bar onakvo stanje, u okruženju, kakvo smo mi nasledili od predaka. Delovanje treba da bude usmereno na lokalnu zajednicu. Svako od nas treba da povede računa o potrošnji vode, bacanju otpadaka, potrošnji energije… Uvek treba imati u vidu da je Zemlja, bar za sada, naša jedina kuća i da nam je selidba na neko drugo mesto, još uvek, u domenu naučne fantastike! Bojan Ćosović |
| < Prethodno | Sledeće> |
|---|