| Zeleno - Boja budućnosti |
 Čak devet od deset ispitanika smatra da treba poštovati principe održivog razvoja. Stoga nije paradoks što ekološki strah objedinjava pripadnike i levih i desnih političkih opcija. Odgovornost, naravno, stoji u obrnutoj srazmeri: najodgovornija je država, odnosno Vlada, a najmanju odgovornost građani vide u svom ponašanju i delovanju. Ipak, 66 odsto bi se uključilo u akcije koje za cilj imaju unapređenje stanja. Zato se nameće potreba za novim ideološkim konceptima koji bi integrisali sociološku i državotvornu modernizaciju društva, "zelene" vrednosti i vrednosti EU. Takva, nova, politička ponuda mora biti okrenuta životnim interesima, unapređenju ekološke svesti i ekološkom aktivizmu. Potencijalni saveznici ovakvog političkog modela oličeni su u mlađoj populaciji, višeg obrazovnog stepena, stručnjacima koji se bave ekologijom ili nekim od njenih segmenata, udruženjima građana itd. Iz redova privrednika moguća podrška bi stigla od kompanija koje se bave informacionim tehnologijama, obrazovanjem, poljoprivredom, prevencijom i rešavanjem ekoloških incidenata. U zemljama regiona imperativ ekonomskog rasta postavlja materijalističke prioritete iznad civilnih, kulturnih, pa i moralnih vrednosti. Šta, dakle, sprečava da se lični stav pretvori u prihvatanje odgovornosti i postizanje efekata u realnim uslovima? Strah od cene koja mora da se plati kada se ulazi u kolo politike, jer se uz inicijalne, motivišuće, ekološke probleme mora prihvatiti odgovornost i za druge, poput ekonomije, industrije, vojske, policije koji nisu "naša" sfera delovanja? Veštine političke borbe se, naravno, mogu savladati, a da se ne zaborave moralni motivi u ishodištu političkog angažmana. Na pitanje koje se neizbežno postavlja "Da li je to dovoljno?" pokušali su, iz svog ugla, da odgovore učesnici međunarodne konferencije "Zeleno - boja budućnosti: potencijal za reformsku politiku na jugoistoku Evrope" koja je početkom oktobra održana u Sarajevu. "ZELENA" POLITIKA ILI SAMO ANGAŽMAN NEVLADINIH ORGANIZACIJA? Tri panela obuhvatila su problematiku koja je prisutna u regionu i za koju se, uz lokalne specifičnosti, može reći da je jednako zastupljena u svim zemljama bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije. Teme poput odnosa ekonomije i energije, osvetljenog iz aspekta sigurnosti kvaliteta životne sredine, razvoja "zelene" politike u zemljama jugoistočne Evrope i zelenih perspektiva bezbednosti, pravne i socijalne sigurnosti u regiji, dale su šlagvort učesnicima da razmene iskustva i definišu mogućnosti buduće regionalne saradnje i usaglašenog delovanja. Izvorni zadatak "zelene" politike je da tržištima postavi ekološke ciljeve i okvire ekoloških pravila. U suštini, reč je o ekološkoj sigurnosti prema kojoj preduzeća treba da usmere svoje investicije, kao i o stvarnim troškovima koji bi uključivali troškove ekoloških posledica. Cene moraju govoriti ekološku istinu postavljajući paradigmatični princip nove, ekološke, tržišne ekonomije. Ova politika se zapravo i ne doživljava politikom, već angažmanom kroz nevladin sektor, ali se de facto mora vezati, ako ne za "zelenu" politiku, onda za "zelene" vrednosti u kojima ona ima svoje polazište. U očima javnosti ovo je neka vrsta "mekane, fine" politike, koja se ponekad doživljava kao luksuz. No, ono što je uistinu odvaja od drugih jeste postepenost. Osnovna politička načela "zelenih": ekološka mudrost, socijalna pravda, participativna demokratija, nenasilje, održivost i poštovanje različitosti su ustvari moralne norme modernog, razvijenog društva. Tako se i proizvođači i potrošači moraju deklarisati kao akteri ekoloških inovacija. Na pitanje: jesmo li mi u Srbiji spremni za to, odgovor se može dati kroz rezultate ankete predstavljene na početku teksta. Ne predajmo se iluzijama. Procenjeni porast svetske populacije na 9,2 milijarde pokretaće dalji globalni privredni rast. Ključni izazov će biti nalaženje mere između rastućeg obima roba i usluga i drastičnog smanjenja eksploatacije resursa. Ekološka transformacija tržišne ekonomije mora biti praćena aktivnostima u lokalu, putem uključivanja poljoprivrede, haj-tek kompanija, nauke, ekonomije, prava, nevladinih organizacija, organizacija potrošača i zainteresovanih pojedinaca. Objediniti njihove aktivnosti i usmeriti ih u jednom, zelenom, pravcu cilj je "zelene" politike. Može li to Srbija? Naravno, da! Samo u sektoru alternativnih energija u SAD je u prošloj godini investirano oko trideset milijardi dolara. Ta činjenica ukazuje da su zeleni investicioni fondovi u usponu i da će se sledeći inovacioni talas dogoditi u oblasti ekologije. Dušan Jakovljević |
| < Prethodno | Sledeće> |
|---|