| Odgovornost i imidž kompanije - ista strana medalje |
 U tranzicionoj Srbiji, čija privreda nailazi na mnoge elementarne i sistemske probleme, društvena odgovornost kompanija još uvek je relativno nov pojam. Ipak, sve stabilnije poslovno okruženje i važeća pravila igre omogućavaju planiranje i sprovođenje dugoročne poslovne strategije razvoja preduzeća, čiji je neodvojivi deo pitanje njihove društvene odgovornosti. Na Prvoj godišnjoj konferenciji „Korporativna društvena odgovornost - izazovi i tendencije“ u organizaciji Ekonomist Media Grupe, 27. septembra u Beogradu, stručnjaci iz različitih oblasti - predstavnici uspešnih kompanija, PR eksperti, nevladine organizacije, urednici medija i novinari, diskutovali su o aktuelnoj i globalno važnoj temi, kojoj se sve više značaja pridaje i u Srbiji. Koncept društveno odgovornog poslovanja prevazilazi primarnu funkciju profita i to na dobrovoljnoj bazi. Poslovna odgovornost tako uključuje primenu viših etičkih standarda u odnosima prema lokalnoj zajednici i globalnom okruženju, ljudskim i materijalnim resursima i njihovoj humanizaciji. Društveno odgovorne inicijative imaju dugu tradiciju u Evropi, nastajući sa razvojem trgovine i tržišta. Tada su bogati trgovci pomagali sirotišta, bolnice i škole. Savremeni koncept odgovornog preduzetništva koji priznaje ulogu biznisa u postizanju održivog razvoja pokrenule su Ujedinjene nacije. Kompanije mogu da upravljaju svojim poslovanjem tako da podstiču ekonomski rast i povećavaju konkurentnost, istovremeno vodeći računa o zaštiti životne sredine i unapređenju društva. Značajnu ulogu u kreiranju imidža imaju PR timovi sa zadatkom da otvore kapiju za ulazak društveno odgovornih aktivnosti u medijski prostor. Prema mišljenju Bore Miljanovića, direktora McCann Erickson PR, ključnu ulogu u popularizaciji društvene odgovornosti imaju mediji. Selektivno se prilazi problemu i, kako kaže Miljanović, najčešće su propraćene društvene akcije u kojima se pojavljuju „pevaljke“, što je porazno. Andreja Pavlović iz Hauska & Partner, smatra da odgovornost podjednako nose agencije, mediji i kompanije, dok kranje vrednovanje aktivnosti ovih aktera pripada javnosti. Praksa društveno odgovornog poslovanja se odnosi na celokupnu sferu uticaja i raspon delovanja jednog preduzeća, kao i na odnose koje pri tome uspostavlja: šta proizvodi, kako kupuje i prodaje, da li se pridržava zakona, na koji način zapošljava, osposobljava i utiče na razvoj ljudskih resursa, koliko ulaže u lokalnu zajednicu i poštovanje ljudskih i radnih prava, na koji način doprinosi očuvanju životne sredine. Na poslednjem panelu, posvećenom ekološkim pitanjima, uočeno je da većina kompanija učesnica ulaže u programe zaštite životne sredine, mada svesni činjenice da se zagađenje ne može kompenzovati dobrim društvenim programima. Prema mišljenju Branislava Božovića, gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, u Srbiji postoji povoljna tendencija da velike kompanije ispune zahteve u zaštiti životne sredine. Jelena Šikuljak / Ivana Marić |
| < Prethodno | Sledeće> |
|---|