| Odgovornost se isplati |
 Dosledno poštujući načelo da je prioritet poslovanja uposliti stručno znanje i poslovno iskustvo u službi organizacije, kvaliteta i odgovornosti, “Brzanplast” je tokom prethodne dve godine udvostručio proizvodne kapacitete i postao vodeći regionalni izvoznik linija za reciklažu plastike. Lokalni i globalni značaj ekološkog pristupa proizvodnji postao je očigledan kada je, uz pomoć ambasade Austrije i IFC-a (International Financial Corporation), započet jedan od najambicioznijih razvojnih poduhvata - projekat izgradnje vetrogeneratora. - Ambasada Austrije, austrijsko Ministarstvo za ekologiju, IFC i Evropska ekspertska grupa, koja će nam biti partner u realizaciji pilot projekta pružili su nam značajnu institucionalnu i finansijsku podršku. Upravo vršimo istraživanja potencijalnih lokacija vetrogeneratora (prim. ili vetrenjače), s obzirom na karakteristike vetra - objašnjava Rade Simić, direktor i vlasnik “Brzanplasta” - Ova podrška znači priznanje da se nalazimo u vrhu regionalne piramide kada je u pitanju reciklaža i predstavlja jedan od najkredibilnijih sertifikata o kvalitetu poslovanja i proizvoda, te omogućava međunarodna povezivanja na sličnim projektima. Zahvaljujući ovakvim preporukama “Brzanplast” je privukao pažnju mnogih organizacija, kompanija i predstavnika iz evropskih zemalja, potencijalnih partnera za zajednička ulaganja u opremu i tehnologije, kao i kupaca svojih proizvoda. - Izvoz čini 80% našeg bilansa. To je gubitak za Srbiju, gde vlada pad interesovanja i smanjena potražnja. Sirovine uvek imamo u zalihama, najmanje za tromesečnu proizvodnju, a početkom sezone kupci već rezervišu naše proizvode. Planiramo da do kraja juna pokrenemo liniju za PET sa finalnim proizvodom. Prototip linije se ovih dana montira i imaće kapacitet prerade od 1 t/h, što znači 5-6.000 t ulazne sirovine godišnje - dodaje Simić. PDV NA RECIKLAŽU - PLATA ILI NAPLATA?! Dok modeli održivog razvoja zaokupljaju pažnju sveta, u našoj zemlji dva važna zakona, poput mnogih drugih, čekaju vizu za život. Zakon o upravljanju otpadom nalazi se već dugo u skupštinskoj proceduri, a Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu je u procesu izrade. Višegodišnje potiskivanje ovih zakona u drugi plan koči industrisjki razvoj i pomaže daljem nekontrolisanom trošenju prirodnih resursa. Sa ekonomske strane, ovim se povećava negativni spoljnotrgovinski bilans Srbije. I dok zemlje EU uveliko sprovode politiku subvencionisanja preduzetnika i projekata kojima se obezbeđuje ponovna upotreba raznih materijala, jer je korist od reciklaže nemerljiva u odnosu na njene troškove, kod nas je to još uvek san, pa ovaj dugogodišnji privrednik, saglasno vežećim zakonima plaća standardni porez na novostvorenu vrednost. Odnosno, kao ni drugi, nema nikakve povlastice kod zakonodavca. - Mi smo jedina zemlja u Evropi koja, ne samo da nema subvenciju za postupak reciklaže, već ima standardno poresko opterećenje. A taj porez je obračunat u svakoj sakupljenoj flaši bez obzira što je ona već jednom prošla ceo proizvodni cikus, što znači da je na nju već jednom plaćen PDV - naglašava Simić. DEPOZITNI SISTEM ZAHTEVA VELIKO ULAGANJE U INFRASTRUKTURU “Brzanplast” se zalaže za sistem sabirno-otkupnih sredstava koji bi funkcionisao po principu otkupa donosiocima otpada. U nacrtu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu predviđen je depozitni sistem na bazi kauciranja za sve proizvođače otpada. - Ljudi koji pišu zakone razmišljaju teorijski, samo iz jednog ugla. Došlo bi se do mnogo boljih rešenja kada bi bili uključeni i oni koji rade na terenu - smatra Simić, ukazujući na primer Hrvatske gde je sistem depozita dao brze rezultate po pitanju higijene, ali su se ubrzo pokazali problemi u efikasnosti i funkcionisanju. S druge strane, ovaj model se pokazao prihvatljivim u Skandinavskim zemljama, jer su stalno uključeni predstavnici privrede. - Uvek postoje alternativni metodi i načini. Treba ih saslušati, proučiti, argumentovati i tek tada doneti odluku o sistemu koji će se primeniti. - predlaže direktor “Brzanplasta” - Pre bilo kakvog odlučivanja moraju se realno proceniti količine i na bazi te procene projektovati efikasna mreža preuzimanja. Uz očigledan argument o ekonomičnosti organizovanog prikupljanja, otkupa i prerade plastičnog otpada, Simić polemiše o mogućim rešenjima: - Da bi depozitni sistem dao prave rezultate potrebno je najpre projektovati mrežu za prikupljanje ambalaže, postavljanjem aparata koji će registrovati svaku vraćenu flašu njenog proizvođača. Ovo bi privremeno opteretilo potrošača, sve dok ne vrati bocu, kada mu se novac od kaucije vraća. Međutim, da bi sabirno-otkupni sistem dao rezultate potrebna je podrška države, koja bi pomogla opremanje stambenih četvrti kontejnerima za plastičnu ambalažu. Organizovana mreža sakupljača bi od građana otkupljivala plastiku. NEPOSTOJANJE ZAKONA O RECIKLAŽI IZAZIVA NESIGURNOST PRILIVA SIROVINE, JER JE JEDAN OD NAJVEĆIH PROBLEMA U SRBIJI DANAS NEDOSTATAK INFORMACIJA. NEMA PRECIZNIH PODATAKA KOLIKO U SRBIJI ZAPRAVO IMA OTPADA, NITI SE JASNO ZNA KO JE DUŽAN DA IH REGISTRUJE. NAJNEKVALITETNIJI MATERIJAL DOLAZI NA RECIKLAŽU SA DEPONIJA, A TO ZAHTEVA DUŽI I SKUPLJI POSTUPAK PRERADE - NAGLAŠAVA SIMIĆ ZAČARANI KRUG: RUPE U ZAKONU - RUPE U BUDŽETU Dok zakoni čekaju politički epilog, prema rečima Radeta Simića pilot projekti u manjim gradovima već su pokazali odlične rezultate. U kontejnerima za sakupljanje plastičnog otpada završava 97% plastičnih materijala. To znači da postoji svest i odgovornost građana, ukoliko se primeni elementarna organizacija i obezbede odgovarajući uslovi. Problem nastaje onog trenutka kada opštine svoje prihode vraćaju u republički budžet, pa ne raspolažu svojim delom kolača i tada gube interes za poslove koji su u rukama komunalnih preduzeća. To se ne može rešiti sve dok republika i opštine ne objedine interese u upravljanju otpadom. Najveći problem u ciklusu reciklaže imaju sakupljači otpada. Ti ljudi nemaju bonitet kod banaka, a u procesu zaštite životne sredine su veoma važni. Politici u oblasti zaštite životne sredine nedostaju programi kojima bi se olakšala nabavka opreme neophodne za prvu fazu reciklaže, kao što su mobilne prese, kontenjeri, dostavna vozila... Opremu koju donira nevladin sektor nije moguće dati fizičkim licima. Rukovođen poslovnom logikom razvoja, uspešni privrednik Rade Simić smatra da je moguće rešenje licenciranje poslova reciklaže. Time bi pojedinci i firme koje se ovom delatnošću bave mogli da planiraju svoje poslovanje na duži rok. - Mada “Brzanplast” u svojim zalihama uvek ima dovoljno sirovina, zahvaljujući sigurnoj mreži dobavljača i principu “plati odmah”, tvrdimo da bi organizovani, licencirani sistem povećao priliv sirovine i do 10.000 tona godišnje - smatra naš sagovornik, ističući da se u regionu otvara sve više reciklažnih centara. Tržište u razvoju potraživaće sve više materijala. - Svoj program “Brzanplast” sprovodi u opštinama Velika Plana, Svilajnac Smederevo, Kovin. Uskoro se priključuju i Požarevac, Mladenovac, deo Jagodine i Paraćin. U Nišu se takođe radi, a počinje i u Beogradu. Gledano prema proseku prikljupljene sirovine po stanovniku, kvalitetu i čistoći najbolje rezultate do sada su postigli Inđija i Gornji Milanovac. Osnovano Udruženje za reciklažu 3. Udruženje za reciklažu osnovano je 2005. godine kao profesionalno udruženje firmi i preduzetnika dvanaest zemalja Evropske unije, sa ciljem da im omogući razmenu saznanja o novim tehnologijama, pristup informacijama sa svetskog tržišta i zajednički nastup u borbi za uslove i prava poslovanja. “Brzanplast” je prvo, i za sada jedino preduzeće član strukovnog Udruženja sa našeg područja. Podrška SIEPA - Dobili smo finansijsku podršku agencije siepa (serbian investment and export promotion agency) sa kojom planiramo otvaranje novog objekta u batočini. time će se obezbediti 112 novih radnih mesta - komentariše simić - na žalost, taj projekat još nije ušao u realizaciju jer postoje infrastrukturne prepreke, a preuzete obaveze su visoke. tražimo novi model rešenja koje će zadovoljiti sve strane. Ivana Marić |
| < Prethodno | Sledeće> |
|---|